ИЗВЕШТАЈ О РАДУ 2004-2007.                                                               

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ

ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

   

 

   

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, формиран као самостално административно тело 2002. године, обавља послове у области заштите животне средине који се односе на систематско праћење стања, информациони подсистем, програме заштите и развоја животне средине, сагласност на процену утицаја радова и објеката на животну средину, међунардону сарадњу, невладин сектор и нормативну регулативу.

 

1. СИСТЕМАТСКО ПРАЋЕЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

 

Мониторинг квалитета животне средине обухватио је:

•          Акватичне екосистеме - хемијске, биолошке и радиолошке карактеристике воде, седимента и биоте на 15 профила – водотоци и ДТД каналска мрежа и заштићена природна добра;

•          Подземне воде - садржај арсена у 1000 бунара чиме је комплетно мапиран његов садржај за целу територију Војводине;

•          Амбијентални ваздух - основне и специфичне загађујуће материје у већим градовима и насељима где постоји могућност загађења ваздуха од присутне индустрије; праћење утицаја саобраћаја на квалитет ваздуха на прометним раскрсницама; праћење утицаја рада бензинских пумпи на квалитет ваздуха; успостављен је рад прве аутоматске станице «Војводина 1» која континуирано прати квалитет ваздуха у Зрењанину; Реализована је студија процене утицаја квалитета ваздуха на здравље људи у Панчеву применом СЗО методологије за период 2002-2006; концентрација полена у Руми.

До краја 2007.г. биће успостављено шест стационарних аутоматских станица за праћење квалитета амбијенталног ваздуха у већим индустријским центрима и заштићеним природним добрима (Суботица, Сомбор, Кикинда, Нови Сад – Шангај, СРП Обедска бара, СРП Делиблатска пешчара), чиме ће се Војводина укључити у EIONET – Европску информациону осматрачку мрежу за животну средину;

•          Непољопривредно земљиште - хемијске и микробиолошке карактеристике земљишта у индустријским зонама већих градова и у околини бензинске пумпе.

•          Угрожене биљне и животињске врсте и њихове заједнице - поплавне аутохтоне шумске екосистеме, степска и пешчарска станишта са карактеристичним врстама на Делиблатској пешчари, барска и ливадска станишта Обедске баре, популације ретких и угрожених биљних врста, птица и сисара на подручју Војводине – укупно 11 врста.

 

2. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА И БИОДИВЕРЗИТЕТА

 

Секретаријат је активно учествовао у пословима заштите и унапређења стања у заштићеним природним добрима којих има око 120 (5.5% територије АПВ). Програмом суфинансирања су обухваћена сва највреднија заштићена природна добра од посебног међународног и националног значаја (Рамсарска и ИБА подручја) у Војводини, потенцијални резервати биосфере (Специјални резервати природе: "Обедска бара", "Делиблатска пешчара", "Слано Копово", "Ковиљско-петроварадински рит", "Горње Подунавље", "Лудашко језеро", "Селевењске пустаре", "Пашњаци велике дропље", Национални парк "Фрушка гора"). Укупно је суфинансирано 90 пројеката, ради очувања и унапређења основних природних вредности, развоја еко-етно туризма и помоћи стараоцима у процесу управљања.

2.1.      Пројекат GREEN BELT "Зелени појас Европе"

На основу иницијативе Светске уније за заштиту природе (IUCN), покренут је међународни пројекат Зелени појас Европе. Један од скупова у оквиру овог пројекта одржан је у Новом Саду. Циљ пројекта је повезивање заштићених природних добара у пограничном појасу од севера ка југу Европе путем успостављања јединственог еколошког коридора. Секретаријат се укључио у овај пројекат дефинисањем 47 локалитета уз границе са Хрватском, Мађарском и Румунијом.  

2.2.      Пројекат "Мрежа заштићених природних добара у Подунављу Европе"

Током 2007. покренут је од стране међународних организација (IUCN, Donau Auen NP) пројекат успостављања међународне асоцијације која би обједињавала најзначајнија заштићена природна добра у Подунављу Европе. Представник Секретаријата учествовао је на два скупа посвећена овом пројекту (Румунија, Мађарска). Са подручја Војводине предложено је да чланови будуће асоцијације буду специјални резервати природе уз Дунав: «Горње Подунавље», «Ковиљско-петроварадински рит», «Делиблатска пешчара». Циљ пројекта је унапређење међународне сарадње и заједнички наступи на прекограничним конкурсима за пројекте.

2.3.      Пројекти "Обедска бара" и «Слано Копово» 

У СРП "Обедска бара" спроводи се вишегодишњи  међународни пројекат уз подршку бројних организација и фондација (EECONET, EURONATUR, Франкфуртско зоолошко друштво). Циљ пројекта је санација и ревитализација осетљивих екосистема, унапређење туризма и одрживих видова коришћења ресурса, као и развој туризма. Посебна пажња је посвећена обнављању културне и духовне баштине, уз развој едукативних и рекреативних садржаја. Ревитализовано је 200 хектара влажних станишта и изграђена су 2 пункта за посетиоце. У специјалном резервату природе "Слано Копово" спроводи се   међународни пројекат са циљем унапређења стања природних вредности и биодиверзитета. Активности обухватају откуп приватног обрадивог земљишта и његово превођење у природна станишта (70 хектара), уз развој традиционалних видова коришћења простора (кошење, пашарење). Секретаријат активно учествује у оба пројекта путем суфинансирања и пружања стручне помоћи. 

2.4.      Пројекат ''Етно-еко комплекс Царска бара-Бело Блато''

Имајући у виду велики природни и културни потенцијал руралног подручја Царска бара-Бело Блато започет је пројекат изградње Етно-еко комплекса који ће поред Етно куће обухватити инфо центар са објектима сеоског туризма, визиторски и туристичко-рекреативни центар, међусобно повезаних у једну целину зеленом туристичком стазом. У реализацији пројекта учествују локална заједница и невладин сектор. Изграђени су следећи објекти (2005-2007): Етно кућа, Етно учионица, сувенирница, еколошко-едукативни центар и постављене су вишејезичне информационе табле.

 

ПОТПИСАНИ СПОРАЗУМИ И ПРОТОКОЛИ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ и РАЗВОЈА ЕКО-ЕТНО ТУРИЗМА (2005-2007):

 

Сарадња са Италијом

•          Споразум о сарадњи са парковима Региона Ломбардије: Adda Nord, Nord Milano, Valle Lambro, Monte Barro, Serio, Oglio Nord  и провинције Bergamo (2006)

•          Споразум о међународној сарадњи са Регионалним парком Adda Nord, Регија Ломбардија (2006)

•          Споразум о сарадњи са природним резерватом Foce dell Isonzo, Regioni Friuili Venezia Giulia (2007)

Сарадња са Мађарском

•          Протокол о намерама за регионалну сарадњу у оквиру заштите животне средине са жупанијом Бач-Кишкун (2005)

•          Споразум о регионалној сарадњи са  Жупанијом Бекеш (2006)

 

3.         УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

 

3.1. Студија изводљивости «Управљање комуналним чврстим отпадом на територији Јужне Бачке и Срема»

На основу споразума са Владом Покрајине Штајерске, завршена је Студија изводљивости за регионе Јужне Бачке и Срема, септембра 2005. године. Пројекат је финансирала Влада Покрајине Штајерске, Привредни сервис Аустрије и AEVG, а у изради су учествовале аустријске компаније AEVG, IUT и Bluewaters, као и експерти из Војводине. Студија је, уз анализу постојећег стања у овој области, дефинисала интегрални систем управљања отпадом, у општинама Јужне Бачке и Срема, са економском проценом и модалитетима финансирања предложеног система, као и планом његове имплементације.

3.2. ''Студија просторног размештаја регионалних депонија и трансфер станица на подручју АП Војводине''

Пројекат је реализован у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за архитектуру, урбанизам и градитељство и Заводом за урбанизам Војводине и представља почетну фазу имплементације Националне стратегије за управљање отпадом у циљу успостављања интегралног система управљања на територији АП Војводине. Студија је презентована јавности у јуну 2006. и има карактер закључне анализе у смислу формирања предлога за избор најповољнијих локација за депоније и трансфер станице, на основу близине генерисања отпада, геолошких, хидрогеолошких и инфраструктурних критеријума.

3.3. Успостављање регионалног система управљања отпадом

У циљу успостављања регионалног принципа управљања отпадом, у складу са ЕУ стандардима и националним стратешким препорукама, успостављена је сарадња са локалним самоуправама. Координиран је рад на изради неопходне документације и стручних подлога, пре свега правних аката о сарадњи, интегралних регионалних планова управљања отпадом, као и пројектне и планско-техничке документације за успостављање следећих региона: регион са центром у ЗРЕЊАНИНУ (општине Зрењанин,Сечањ, Ковачица и Тител), регион са центром у СУБОТИЦИ, (општине Суботица, Кањижа, Сента, Чока, Бачка Топола, Мали Иђош), регион са центром у СОМБОРУ (општине Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач) регион са центром у ИНЂИЈИ (општине Инђија, Стара Пазова, Рума, Ириг, Шид, Сремски Карловци), регион са центром у ВРШЦУ (општине Вршац, Бела Црква, Алибунар, Пландиште), регион са центром у  НОВОМ САДУ (општине  Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин, Врбас, Сремски Карловци), региона за БЕЧЕЈ и НОВИ БЕЧЕЈ, и регион за СРЕМСКУ МИТРОВИЦУ и ШАБАЦ.

3.4. Управљање медицинским отпадом - «Студија савременог система управљања медицинским отпадом у АП Војводини са пилот пројектом за Јужну Бачку», која се реализује на основу споразума са Владом Покрајине Штајерске, у сарадњи са аустријским партнерима, фирмом «CMB Christof Group» и «Институтом за клиничку хигијену и микробиологију» из Граца, биће финализована почетком 2008. Студија ће дати приказ постојећег стања у овој области, као и системске предлоге за решавање проблема, у циљу усклађивања праксе управљања медицинским отпадом са светским стандардима. Секретаријат такође активно учествује, у пројекту «Техничка подршка у управљању медицинским отпадом у Србији», који финансира ЕАР. У оквиру пројекта, предвиђена је набавка 19 система за нискотемпературни третман дела медицинског отпада (дезинфекција/стерилизација инфективног отпада и оштрих предмета – дробљење/млевење стерилисаног отпада), пратеће опреме и возила за транспорт отпада, за здравствене установе у Војводини. Започета је прва фаза пројекта, у оквиру које ће се поставити пилот уређаји у четири здравствена центра у Србији – Суботици, Шапцу, Лозници и Крушевцу. Представник Секретаријата је регионални координатор за Војводину и члан радне групе за израду Националног водича за управљање медицинским отпадом, формиране при Министарству здравља РС.

 

4. ВОДОСНАБДЕВАЊЕ

 

4.1.Пројекат "Алтернативна решења водоснабдевања становништва и индустрије Војводине'', у оквиру Националног програма уређења, заштите и коришћења вода у Србији за период 2003-2006.

Циљ пројекта који је реализовао Институт за водопривреду "Јарослав Черни" А.Д. Београд, изналажење је најрационалнијих решења снабдевања водом за поједина подручја у Војводини. У периоду 2005-2006, извршени су истражни радови на потенцијалним  регионалним извориштима Бездан-Апатин (Западна Бачка) и Ковин-Дубовац (Јужни Банат). Ови истражни радови представљају подлогу за дефинисање капацитета и конфигурације регионалних изворишта, који би представљали окосницу водоснабдевања Западне Бачке и Баната.

4.2 Пројекат "Одржива решења на унапређењу квалитета воде за пиће са повишеним садржајем арсена у три војвођанска региона''  (Изјава о намерама у снабдевању водом за пиће западног дела Војводине, 2003.г.)

Пројекат је финансирао град Беч у оквиру UTN II мреже, Влада Покрајине Штајерске и Секретаријат, а реализовала га је аустријска компанија Bluewaters, уз учешће домаћих експерата. Истражни радови који су извршени у оквиру пројекта Алтернативна решења водоснабдевања становништва и индустрије Војводине били су основа за израду ове студије. 2006.г. завршена је Студија регионалног водоснабдевања за Западну Бачку (општине Сомбор, Апатин, Оџаци, Кула) уз могућност проширења на део Јужне Бачке и Баната.

4.3 Пројекат "Студија и размена искустава у унапређењу квалитета воде за пиће"

Пројекат је реализован у оквиру еврорегионалне сарадње ДКМТ, са партнерима из регије Јужни Алфелд, Република Мађарска, са основним циљем израде претходне студије изводљивости у унапређењу квалитета воде за пиће у Војводини, као и успостављања и јачања регионалне сарадње у области заштите животне средине. Резултат је тројезична публикација «Упутство за израду програма за побољшање квалитета пијаће воде у АПВ». Пројекат је финансиран из фонда PHARE (75%) и буџетских средстава Мађарске и Војводине (25%).

 

5.ОСТАЛИ ПРОЈЕКТИ

 

5.1. У сарадњи са Владом Покрајине Штајерске реализују се следећи пројекти:

•          Производња биодизела (Изјава о намерама у имплементацији ланца додатих економских користи на основу производње биодизела у Војводини, 2005.)

Циљ пројекта је израда Студије изводљивости која ће вредновати постојеће ресурсе за производњу биодизела (уљана репица, нуспроизводи кланичне индустрије, коришћено јестиво уље), дати увид у капацитете за њихово искоришћавање, као и развојне потенцијале непосредног окружења.

•          Могућности коришћења алтернативних извора енергије на подручју АП Војводине - Енергетски концепт општина Бачка Топола и Мали Иђош и имплементација биогас постројења за добијање електричне и топлотне енергије на пољопривредном добру Панонија код Бачке Тополе

У сарадњи са владом Покрајине Штајерске, покренут је дугорочни пројекат – Могућности коришћења алтернативних извора енергије на подручју АП Војводине. У оквиру прве фазе пројекта израђен је Енергетски концепт за две општине који је вредновао постојеће алтернативне/обновљиве ресурсе, дао увид у капацитете за њихово искоришћавање, као и развојне планове непосредног окружења. Такође је израђена Студија изводљивости са предлозима за  имплементацију биогас постројења које би користило стајњак као извор енергије, чиме би се решио проблем неадекватног одлагања и штетног дејства на друге ресурсе (вода, земљиште). У 2007. финализован је Идејни пројекат за биогас постројење, у сарадњи са пројектантском кућом «Neuhold», Аустрија.

5.2.      Пројекат "За чистију и зеленију Војводину"

Пројекат је у 2005. и 2006. реализован у сарадњи са бројним партнерима, уз фокус на проблем отпада и промоцију искоришћавања његових материјалних и енергетских потенцијала, као и подизање јавне свести и едукацију.

У оквиру кампање промовисан је концепт рециклаже, презентацијом преса за лименке и имплементацијом едукативних програма. Штампан је едукативни материјал «За чистију и зеленију Војводину». Резултати пројекта у 2006. промовисани су у оквиру обележавања «Дана заштите животне средине», у Белом Блату. У 2007. промовисан је тв и видео «И отпад има своје место - За чистију и зеленију Војводину» и календар «За чистију и зеленију Војводину 2007.».

5.3. Биолошко сузбијање ларви комараца

До 2004. године у АП Војводини се проблем сузбијања комараца решавао применом хемијских инсектицида који остављају нежељене последице на корисну ентомофауну, животну средину и човека. Од 2005. године на целој територији АП Војводине започета је примена биолошког концепта сузбијања ларви комараца, а од 2006. године средствима Покрајине финансира се искључиво биолошко сузбијање ларви комараца као еколошки најприхватљивије решење, које се примењује и у високо развијеним европским земљама. Оваквим концептом бројност одраслих комараца смањена је за више од 50 % у односу на ранији период, а примена хемијских препарата за око 30%. Повећање површина третираних биолошким препаратима у 2007. указује на опредељење потпуне замене хемијских третмана еколошки прихватљивим решењима.

 

6. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

 

Обрађено је више од 789 предмета и поднето више од 10 прекршајних пријава. Посебно је контролисан рад великих индустријских загађивача (Рафинерија Нови Сад, BFC – Lafarge - Беочин, МСК Кикинда, ФСК Елемир, Полет Нови Бечеј, Тоза Марковић Кикинда , Le Belier - Ливница Кикинда, МД ОО «Hemomed – Hemofarm Fresenius Medicina» Вршац, уљара, котларница и асфалтних база) где су постигнути позитивни ефекти. За ове системе до краја 2007. г. наложено је мерење имисије загађујућих материја дефинисаних законом, у зависности од врсте делатности.

 

7. ПРОЦЕНА (АНАЛИЗА) УТИЦАЈА ОБЈЕКАТА И РАДОВА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

 

Од почетка 2004. године Секретаријат је дао сагласност на 500 Анализа утицаја објеката и радова на животну средину. Од ступања на снагу Закона о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС 135/04 ) до данас примљено је 269 захтева (за 1. фазу: Одлучивање о потреби израде студије - 70 предмета; за 2. фазу: Одређивање обима и садржаја студије - 122 предмета; за 3. фазу: Одлучивање о давању сагласности на студију - 77 предмета).

 

8. ПОДРШКА НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ

 

 Ради јачања улоге невладиног сектора, као партнера у решавању проблема заштите животне средине, суфинансирано је 65 пројеката невладиних организација. Подржане су активности усмерене на подизање јавне свести и едукацију (израда промотивних и едукативних материјала, организовање едукативних скупова). 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ПОВРАТАК - ИЗВЕШТАЈИ О РАДУ

Покрајински секретар

за заштиту животне средине и одрживи развој

др Золтан Ђармати

 

 

 
   
   
   
   
   
   

                                                 ПОЧЕТАК ДОКУМЕНТА